HR - Ljudski Resursi - Srbija

I mlade brinu rupe u stažu

Muku muče i mlađi koji, iako imaju da rade još dosta do penzije, već sada razmišljaju kakve su posledice toga što su dobili ili sami dali otkaz kod jednog poslodavca, a već je prošlo dosta vremena, a nisu se ponovo zaposlili. Upravo se jedan magistar političkih nauka javio našem listu da pita šta da radi i kakva su mu prava.

Da li je jedino što mu preostaje da sam sebi uplaćuje staž i šta ako nema novca za redovno plaćanje? Dao je, kaže, otkaz kod jednog poslodavca, a onda mu je drugi otkazao čvrsto dato obećanje da će ga zaposliti. Zanima ga koja je to kritična gornja granica do koje sme da čeka da bude bez posla kako sutra ne bi imao veliku rupu u stažu i zbog čega će morati duže da radi kako bi ispunio zakonom propisane godine staža.

Upitani kakve su mogućnosti ovih osiguranika koji su ostali bez posla kod poslodavca, a nisu odmah našli drugi posao i sad su bez osiguranja, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) kažu da po članu 15 Zakona o PIO mogu da ostvare pravo na samostalnu uplatu doprinosa.

– To se odnosi na sve one koji su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci...), pod uslovom da su stariji od 15 godina i da žive u Srbiji. Na iznos buduće penzije utiče dužina penzijskog staža i visina ostvarenih zarada, odnosno osnovica osiguranja na koje su plaćeni doprinosi za sve godine staža osiguranja. Dakle, što je duži penzijski staž i što su više zarade, odnosno osnovice na koje se plaćaju doprinosi, to će i penzija biti veća, kažu u PIO.

Na pitanje da li rupe u stažu mogu uticati na budući iznos penzije, u fondu ističu da periodi van osiguranja mogu uticati na visinu penzije samo u smislu da će za te periode penzijski staž biti kraći od staža koji bi osiguranik mogao ostvariti ukoliko bi bez prekida bio u osiguranju do ispunjenja uslova za odlazak u penziju.

S obzirom na to da pravo na samostalnu uplatu doprinosa po članu 15 Zakona o PIO imaju sva lica koja nisu obavezno osigurana, već prvog dana van osiguranja može se podneti zahtev za uključivanje u obavezno osiguranje po članu 15 Zakona o PIO. Svojstvo osiguranika stiče se danom podnošenja zahteva, a na zahtev lica može se steći najranije 30 dana pre podnošenja zahteva. Zahtev za uključivanje u obavezno osiguranje po članu 15 može se podneti lično u Fondu PIO, putem pošte ili preko e-šaltera.

Prilikom podnošenja zahteva bira se jedna od 13 ponuđenih osnovica na koju će se plaćati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, nezavisno od školske spreme. Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35 odsto prosečne mesečne zarade isplaćene u republici, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci, počev od meseca septembra u tekućoj godini, što je za 2023. godinu 35.025 dinara, a najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade, odnosno 500.360 dinara.

Stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje je 24 odsto, što znači da se mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kreće u rasponu od 8.406,00 do 120.086,40 dinara.

Doprinos se uplaćuje do 15. u mesecu, za prethodni mesec. Odabrana osnovica se može promeniti u nižu ili višu, ali isključivo u okviru 13 ponuđenih (promena izabrane osnovice moguća je jedino uz podnošenje odgovarajućeg zahteva). Iznos osnovica se određuje početkom svake kalendarske godine, a lica uključena u obavezno osiguranje su dužna da se sama informišu o novim iznosima u nadležnoj filijali ili preko sajta Fonda PIO.